|
x:Likot znaci postoese.Ne ja ogranicuvase li toa vasata kreativnost?Sepak,toa znaci deka ste morale da go sledite zadadeniot
crtez.
Stano:Ne,zosto postoese samo likot no ne i negovata dusa,i po prv pat mi se ukaza sansa da sozdavam eden lik kompletno
so dusa i sopstvena intepretacija.Zatoa mozam da kazam deka Dilan Dog e i moj lik,zosto mu vdahnav i nesto svoe.Sekoj crtac
na strip mora da bide i glumec i reziser na zivotite na svoite likovi.Ako gledate kako se pravi film,ke svatite deka i za
stripot vazat istite pravila,zosto crtacot mora da svati kako avtorot na scenarioto go ima zamisleno likot.Koga gi imate samo
crtite na liceto,toa ne moze da bide kompleten junak.Toa za mene bese nov predizvik i edno potpolno novo iskustvo zosto morav
da go oziveam Dilan Dog i bev edinstven odgovoren za toa.Osven toa,1986 ne bese godina stvorena za stripovi.Novite izdanija
propajgaa i postoese golema sansa toa da bide i so Dilan Dog.No i pokraj pesimistickite prognozi,Dilan Dog za nekolku meseci
stana mnogu citan i negovata citanost pocna neprestano da raste.Na publikata se poveke i se dopagase.
x:Kako tocno izgleda scenarioto na stripot.Dali vo nego se dadeni site detali sto ke morate da gi stavite na crtezot?
Stano:Scenarioto e onakvo kakvi sto se i filmskite scenarija.Vo nego se opisani scenata,okolinata,dijalozite i raspolozenieto
na likovite.No problem za crtacot e da gi obedini site tie elementi vo edna edinstvena celina i da gi zaokruzi so sopstvena
fantazija.Spored toa,vo stripot,sekoj e odgovoren za svojot del od rabotata i tokmu poradi toa cesto se slucuva crtacot nesto
da dodade ili odzeme .Konecniot rezultat e sekogas malku poinakov od ona sto pisatelot na scenarioto prvicno go zamislil.
x:Prviot broj na Dilan Dog bese revolucija vo Italjanskiot strip.Imeno,vie odlucivte da go promenite nacinot na strip
sto bese voobicaen za toa vreme i namesto so isklucivo cisti linii,crtavte i vo sini tonovi.
Stano:Sivite tonovi se napraveni so cetka na koj bojata e recisi celosno isusena.Toa e tehnika koja e kopirav od avstriskiot
slikar Egon Sile i mnogu e slicna na otisokot od cetkata vo akvarelite na Sile.Takov crtez vo toa vreme ne postoese na stripot
i moze da se kaze deka sum go inoviral Sile vo stripot vo crno bela tehnika.Togas najpopularen bese Tex Viler na Boneli,karakteristicen
po svoite ednostavni crtezi.Ostriot crtez so cisti i ednostavni linii isto taka e mnogu poednostaven za stampanje.Za sivata
boja koja ja koristev isto taka potrebna e i poslozena pecatarska tehnika.Moite crtezi mnogu mu se dopadnaa na Boneli,no se
plasese kako ke im se dopadnat na publikata zosto takov srtez vo toa vreme bese nevoobicaen.Sepak,i pokraj site stravuvanja,crtezot
mina dobro i kon istiot crtez pribegnuvaja i drugi crtaci na strip,sekoj od niv dodavajki nesto svoe,licno i razlicno od ona
sto jas go napraviv.Sekoj crtac ima svoja interpretacija na Dilan Dog,i likot e ili dramaticen kako sto bese slucajot so mojot
Dilan Dog,ili e grotesken,ili nadrealisticen-sekoj crtac na likot mu davase drug aspekt i zatoa e toj polivalenten,ima mnogu
lica.Sklavi,osven toa kako avtor na scenario,za sekoj crtac imase razvieno razlicna intepretacija,posebna prikazna,taka sekoj
od nas cuvstvuva deka na Dilan Dog mu ima dadeno nekoj svoj beleg.Sekoja epizoda sto ja crta,ja cuvstvuva kako svoja epizoda.
x:Vie megjutoa vo tekot na 15 godini vo koi izleguva stripot imate nacrtano samo 4 epizodi,a glavno gi rabotite naslovnite.Zosto
ne go rabotite pocesto celiot strip?
Stano:Zatoa sto sum prebaven.Stripot e predolga i preteska rabota.Treba da se nacrtaat 100 tabli i na sekoja od niv po
6 crtezi,sto e mnogu kompleksna rabota.Morate da go crtate kompletnoto scenario,a so ogled na toa deka sum zakolnat perfekcionist,i
odsekogas sum insistiral na detalite i sum go povtoruval crtezot se dodeka ne bidam potpolno zadovolen od nego,crtanjeto sekogas
mi odzema uzasno mnogu vreme.Istovremeno,predavam i na skolata za strip vo Milano,pa ednostavno,ne postignuvam.Osven toa,i
samoto crtanje naslovni za stripot e slozena rabota i toa mi odzema edna nedela najmalku.Crtanjeto na stripot sepak e mnogu
poodgovorna rabota.Sprotivno na toa,idejata za naslovnata stranica nikogas ne e moja,tuku za toa odlucuva samata produkcija.Mavro
Marceseli,koavtor na stripot,sam gi odbira tablite i go pravi lay autot na stripot.Posle toa jas go crtam so cetka,i takvata
skica i ja pokazuvam na redakcijata,koja mojata realizacija ja prifajka,ja modificira ili totalno ja menuva.Crtanjeto za naslovna
strana moze znaci da se rece deka e timska rabota,no i toa e predizvikuvacki,bidejki svoite ideji morate da gi uskladite so
uste najmalku 2 licnosti i da gi nametnete najprvo kaj Marceseli,a potoa i na Boneli koj sekogas go ima posledniot zbor.
x:Sto imate raboteno pred Dilan Dog?
Stano:Pocnav da crtam od 20godisna vozrast,toa bese 1973 godina i stripot sto go crtav bese spored roman na Ziln Vern-Pat
do mesecinata.Nekolku godini crtav stripovi slicni na Dilan Dog,no pomalku vazni,a druga vazna rabota sto sleduvase bese crtanjeto
na strip likot sto go sozdadov za edno spisanie Koriere dela Sera,strip spisanie za deca i tamu sozdadov lik za novinar od
30te godini i prohibiciite vo Amerika.Prikaznata bese slicna na filmot "Nalovna stana" vo koj igraat Dzek Lemon
i Volter Metju..
x:Zarem crtanjeto stripovi ne vi nedostasuva?Ke crtate li uste nekoj Dilan Dog?
Stano:Da,vo Dekemvri izleguva novo izdanie.Toa ke bide Italjanska epizoda i Dilan ke resava slucaj vo Venecija.Toj broj
ke se vika Misterijata na Venecija.
x:Togas ke morate da se vratite na tradicionalnata racna tehnika na crtanje.Imeno,vo posledno vreme se sluzite so kompjuterski
programi za pravenje ilustracii vo boja.
Stano:I rabotata so kompjuterska grafika ne e bas ednostavna.Potrebno vi e samo pola godina da se naucite kako da se sluzite
so programite,a potoa da go prilagodite softverot na za delata koi ne bi izleguvale slicni na dela na drugi avtori koi se
sluzat so kompjuter za crtanje dela.
Taka,sozdadov tehnika koja e slicna na tradicionalnoto crtanje,odnosno vo tehnika koja jas predhodno crtav.Postoi kontinuitet.Kaj
kompjuterot,dobro e sto postoi moznost odreden detalj da do go izbrisete,i crtate povejke pati dodeka ne ste zadovolen.Jas
sum dosta ekstremen i rabotam podolgo da bi stignal do rezultat sto odgovara tocno na moite zamisli.Tokmu poradi toa,koristenjeto
kompjuterki programi,mene voopsto ne mi ja zabrzuva rabotata.
x;Mislite li dela kompjuterite ke go prevzemat stripot,kako sto po se izgleda go imaat prevzemeno animiraniot film?
Stano:Mediumite se stanati sofisticirani i ovozmozuvaat verno repliciranje na tradicionalnite tehniki,a voedno,vo odnos
na tradicionalniot nacin na rabota,nudat mnogu povejke moznosti.Znaci,toa e fascinantno,a kako rabotite ke se odvivaat natamu,nevozmozno
e da se predvidi.Znaeme deka kompjuterskata grafika se koristi i vo igraniot film,za specijalnite efekti,vo animiranite filmovi,del
od koi na primer cudovistata se crtani kompletno kompjuterski(d.d.)Mozno e da se eksperimentira so neogranicen broj na moznosti,no
ne veruvam deka tradicionalnata tehnika e osudena da iscezne.Najgolemata nejzina prednost e nepredvidlivosta i zaradi toa
crtezite so raka se mnogu potopli,pohumani,za razlika od kompjuterskite koi se studeno sovrseni.Toa sovrsenstvo megjutoa nema
dusa i nevozmozno e vistinski da se pocuvstvuva.Crtanjeto stripovi e sekogas na granicata na umetnosta i biznisot.Mojata rabota
ja smetam isklucivo za umetnost i site moi crtezi se isklucivo racno napraveni.Duri potoa gi skeniram i gi bojam so kompjuterski
program.
x:Sto predavate vo skolata za strip vo Milano?
Stano:Moj predmet se stripovite opsto.Studentite gi poducuvam za kompletniot proces na nastanuvanjeto na eden strip:od
crtanjeto do scenario i pecatenje.Glavno se ucat tradicionalni tehniki,i tehniki na majstorite na stripot..
|
